Poreska reforma u Srbiji, jedino je izvesno, sačekaće novu vladu. A trenutna poreska politika naruku ide vlasnicima nekretnina i zemlje, ali nikako ne podstiče rad i zapošljavanje. U prilog ovoj tezi ide i poslednje istraživanje Nacionalne agencije za lokalani ekonomski razvoj i nemačke agencije GIZ.Opštinske budžete, posmatrano na primeru deset opština istočne Srbije, u najvećoj meri „puni“ transfer iz Republike (39 odsto), porezi na zarade zaposlenih (26 odsto) firmarine (11 odsto), a naknada za građevinsko zemljište i porez na imovinu po - devet odsto.
Poreska reforma u Srbiji, jedino je izvesno, sačekaće novu vladu. A trenutna poreska politika, ističu stručnjaci, naruku ide vlasnicima nekretnina i zemlje, ali nikako ne podstiče rad i zapošljavanje.
U prilog ovoj tezi ide i poslednje istraživanje Nacionalne agencije za lokalani ekonomski razvoj i nemačke agencije GIZ.
Opštinske budžete, posmatrano na primeru deset opština istočne Srbije, u najvećoj meri „puni“ transfer iz Republike (39 odsto), porezi na zarade zaposlenih (26 odsto) firmarine (11 odsto), a naknada za građevinsko zemljište i porez na imovinu po - devet odsto.
- Udeo poreza na zarade u budžetu opština na nivou čitave Srbije je u proseku oko 25 odsto - objašnjava Jelena Bojović, programski direktor NALED-a.
- Raspon se kreće za firmarinu od jedan do 15 odsto prihoda. Opštine istočne Srbije „prednjače“, a one koje najviše prihoduju od ove takse su dakle i najskuplje. Porezi i doprinosi za zaposlene najveći su teret za poslodavce, i može se reći da se isplati posedovati, a ne i raditi.
Privreda godinama upozorava da su porezi i doprinosi najveći teret za poslodavce. One su u Srbiji sada na nivou do 64 odsto zarade, a zaključak i ovog istraživanja je da su - glavni generator „sive“ ekonomije. Firmarine su u proseku 30.000 dinara na godišnjem novu i nije nesavladiva za velike firme, ali je za preduzetnike i početnike suviše veliki „zalogaj“.
- Sistem bi bio najisplativiji za one koji rade legalno, ako bi se stvorili konkretni i povoljni uslovi za razvoj male privrede, a to su drastično smanjenje ili ukidanje lokalnih taksi za isticanje firmi, smanjenje poreza i doprinosa na zarade - smatra Nikica Marinković iz nemačke organizacije u Srbiji GIZ.
- Prelivanjem poslova iz „crne“ u legalnu zonu proširila bi se baza poreskih obveznika.